Gost novog izdanja podcasta Sportlight bio je filmski režiser Emir Kusturica koji je uoči početka Evropskog prvenstva govorio o nogometnim temama.
Malo je poznato ili nikako da je Kusturica trenirao u Sarajevu u pionirima, ali da je navijač Željezničara.
“To je neka strast, vidio sam kako to ovdje biva. To je strast koja se načne naslijeđem, a onda to postaje jedna sinteza društveno-politička, historijska.
Kad pogledaš ko navija za Zvezdu, ko navija za Partizan vrlo lako dođeš do tih ideja ko je za Zapadnu Evropu, ko je za Srbiju, ko je za Srbiju i Zapadnu Evropu. Odjednom se tu napravi i otkrije mnogo slojeva.
Ja nisam takav bio. Ja sam volio Želju zato što je bio radnički tim, a Sarajevo je bio tim pitara, što znači čaršijskih zanatlija, ono što oni zovu građanskim životom ili muslimanski. A Željo je bio, kao što mu i samo ime kaže, omiljen zato što je na onoj svojoj nesretnoj Grbavici, ja ne znam kako to sada izgleda, skupljao uglavnom tipove koji su dolazili iz tih sirotinjskih krajeva. Tako su bar izgledali. Tako je izgledao onaj desni bek Želje koji je prethodno bio pružni radnik. Tako su izgledali mnogi od njih koji su dospjeli u fudbal, ali tad je to moglo još da neko iz manjeg tima sa malo fizičke snage dopre u prvi tim. Tako da sam ja navijao za Želju iz tih socijalnih, maradonovskih razloga. Sarajevo je bilo uspješniji tim, ali ne do kraja. Kao i uvijek – podjela je socijalno-politička. Ko pripada, ko navija za Zvezdu taj voli Dražu Mihailovića, a ko navija za Partizan taj se još uvek pomalo slaže sa Titom.
Ja navijam za Partizan zbog tradicije. Moja tetka je bila prvoborac, moj otac je bio zaljubljenik u Beograd, dolazio je ovdje i uvijek bio najsretniji kad bi boravio u Beogradu i volio je u stvari ovaj ambijent. I nekako mi je pripalo preko Stribora i tih navijača njegovih da kad sam došao tu da budem Partizanovac. Iako nisam veliki ljubitelj Tita, ali volim Partizan”, priznao je Kusturica.
