Osoba koja vas vređa ima velike probleme.
Lako je to spoznati, ali činjenica je da su uvrede loš način da se ljudi izbore sa svojim problemima koji ih muče i kojih u današnje vreme ima u izobilju.
No, o treneru Vojvodine sam već pisao, smatram da treba da se povuče sa mesta šefa struke kluba iz Novog Sada i da se pronađe u nekom drugom poslu koji će mu više prijati i koji ga neće terati na česte izlive emocija koje ne želimo da gledamo ni mi, a ni naša deca koja vole fudbal. I ne, ne mislimo na posao u ovom sportu.
Previše je “rijalitija” u našem fudbalu da nam je mentalno stanje postalo hronična anksioznost kada samo izgovorimo sintagmu “srpski fudbal”.
Kako se leči?
Serotoninom, psihijatri kažu da je to sinonim za sreću, prepisaće vam ovaj hormon jer reguliše raspoloženje, opšte mentalno stanje, ali i zdravstveno. Problem je što dejstvo ne kreće odmah, već kroz nekoliko nedelja, a moraćete da ga uzimate godinama kako bi se doveli u očekivani ritam.
Ovu supstancu sa sobom u Kragujevac je doneo Feđa Dudić, svojom pojavom, stavom, znanjem i sportskim ponašanjem.
Ne samo da je postao najbolji trener u istoriji Radničkog iz Kragujevca izborivši prvo učešće kluba u evropskim takmičenjima pod okriljem UEFA, već je i u ovoj sezoni u vrhu srpskog fudbala, nešto na šta nismo navikli u gradu na Lepenici.
Teško da možete pronaći ličnost koja je više doprinela kragujevačkom sportu od ovog stručnjaka koji je svojevremeno skupljao lopte na “Koševu” i koji sa Šumadijom nije imao nikakvu dodirnu tačku, a danas čak i specijalitete u kragujevačkim restoranima nazivaju po njemu kako bi privukli što više gostiju.
I upravo je on onaj “plus” srpskog fudbala jer je položio i najteži ispit do sad, izneo je sebe iznad situacije jer onog koji vređa ne gleda kao neprijatelja, svestan je da se ne radi o Feđi nego o Nenadu, i tako mirno večeras može da zaspi.
Kad smo već kod psihijatara, oni kažu da ako oko vas ima osoba koje vas stalno vređaju i zbog kojih se osećate loše, onda je najbolje prekinuti kontakte.
Da današnji “rijaliti” vratimo da postane “Koncert u podne” ne možemo, neće to uraditi ni Feđa Dudić, ali je nama u Kragujevcu doneo lep, napadački fudbal o kojem ćemo govoriti možda našim unucima sećajući se kako se nekad tamo sredinom 20-ih godina volelo loptanje na “Čika Dači” i kako je izvesni Bosanac prodrmao fudbalsku Srbiju.
I nikada neće veličati sebe, za prošlosezonski uspeh neretko ističe Joksu, trenera kog je nasledio i sa kojim je u redovnom kontaktu, a pre neki dan je u razgovoru sa Darkom Mitrovićem i sa mnom rekao da je neverovatno da taj čovek i danas nema posao posle uspešnog starta sa Lučancima.
Zato, potrudimo se da ljude kao što je Feđa zadržimo u Srbiji, zna i nekadašnji naš sugrađanin Nenad da nam ovakvi ljudi trebaju kako bi naš fudbal makar ostao na aparatima.
