Miodrag Radulović više nije selektor fudbalera Crne Gore. Radulović koji je bio selektor od decembra 2020. godine u saopštenju je obavestio javnost da je nakon razgovora sa rukovodstvom Fudbalskog saveza Crne Gore dogovorio da ne produži ugovor koji je istekao na kraju kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Radulović je na klupi Crne Gore nasledio Faruka Hadžibegića, a Crnu Goru je vodio u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. godine, Ligi nacija i kvalifikacijama za šampionat Evrope, prenosi Sport Klub.

U borbama za Mundijal Crna Gora je sa Radulovićem osvojila četvrto mesto, a iz tog ciklusa pamte se remiji sa Turskom u Istanbulu i Holandijom pod Goricom. U Ligi nacija Crna Gora je sačuvala mesto B diviziji, dok je u nedavnim kvalifikacijama za Evropsko prvenestvo imala nekoliko prilika za istorijski odlazak na veliko takmičenje, ali su Mađarska i Srbija na kraju bili bolji.

Saopštenje Miodraga Radulovića prenosimo u cjelini:

„Obaveštavam cenjenu sportsku javnost da sam nakon dugog i konstruktivnog razgovora o dosadašnjem učinku reprezentacije i mogućem produžetku saradnje, sa rukovodstvom Fudbalskog saveza doneo odluku da istekom aktuelnog ugovora prestaje moj angažman na mestu selektora seniorske reprezentacije Crne Gore.

Nakon tri godine rada na poziciji koja ima posebno mesto u mom srcu i mojoj karijeri, odlazim ponosan i uzdignute glave. Tokom vremena koje sam proveo kao selektor, reprezentacija Crne Gore je podmlađena, proširena je baza igrača, dobijena stabilnost, napravljen napredak u igri… Ponosan sam i na ostvarene rezultate, a pogotovo na nedavno završene kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u kojima je naša selekcija bila najbliža plasmanu na veliko takmičenje još od baraž mečeva 2012. godine. Ponosan, iako je kod svih nas ostao žal što nismo uspeli da plasmanom na EURO 2024 krunišemo sjajan zajednički rad.

Svi zajedno napravili smo osetan napredak, stvorili dobru atmosferu i ojačali timski duh u odnosu na prethodne kvalifikacije za Evropsko prvenstvo koje su završene bez pobede. Prepoznali su to i naši verni navijači koji su tokom tri godine mog mandata igrače uvek ispraćali sa stadiona gromoglasnim aplauzom, na čemu im se posebno i od srca zahvaljujem.

Kao trener sa dugogodišnjim internacionalnim iskustvom uverio sam se da je ubedljivo najteže raditi u svojoj zemlji, u svojoj kući. Pritisak koji nosi treniranje nacionalnog tima svoje zemlje je neminovan. Svi zajedno – igrači, stručni štab i Savez – najviše smo osećali pritisak nametnut sa strane tokom ove godine kada smo imali priliku da napravimo korak koji niko do sada nije napravio i ostvarimo dugo sanjani cilj svih navijača naše reprezentacije. Znali smo da možemo, imali smo snage da to i uradimo, ali je na kraju pritisak bio toliko veliki da se osećao čak i nakon pobeda.

Dolaskom na klupu Crne Gore ispunio sam profesionalnu želju. Drugu profesionalnu želju, ujedno i lični san, da se sa svojom Crnom Gorom plasiram na veliko takmičenje nisam uspeo da ispunim. Kada sam dolazio na mesto selektora nisam dobio ultimatum plasmana na veliko takmičenje, ali nakon tri godine rada sa moje strane bilo je ljudski i sportski da sebi i svima nama postavim najveći cilj – plasman na završni turnir Evropskog prvenstva. U nameri da ostvarimo taj cilj omele su nas i povrede, zbog kojih na ni jednoj utakmici nismo nastupili u punom sastavu… To je sigurno uticalo na kvalitet naših izdanja u utakmicama koje smo igrali poslednje tri godine. Ipak, bili smo jako blizu, borili se do poslednjeg kola i u isto vreme poslali snažnu poruku da ‘hrabri sokoli’ imaju kvalitet i da će ubrzo ugledati svetla velikog fudbalskog takmičenja.

Zahvaljujem se svim igračima koji su tokom ove tri godine bili deo reprezentacije na bespoštednoj borbi i profesionalnom odnosu prema dresu sa nacionalnim grbom. Zahvaljujem se i svim članovima stručnog štaba na predanosti i posvećenom radu. Hvala i medijima na izvanrednoj saradnji i podršci koju su nam pružali sve ovo vreme. I na kraju još jednom veliko hvala istinskim navijačima Crne Gore na bezgraničnoj podršci.

Zahvaljujem se predsedniku Saveza Dejanu Savićeviću i njegovim saradnicima na ukazanoj prilici da budem selektor svoje reprezentacije. Nema veće časti za jednog trenera nego da predvodi nacionalni tim svoje zemlje, da trenira i vodi igrače i tim za koji svim srcem i dušom navija. To je priznanje na koje ću biti ponosan do kraja života.

Treneri u fudbalu su prolazni, njihovo vreme na klupi nekog tima je ograničeno… Ono što ostaje večno jeste atmosfera, karakter i timski duh koji se gradi kroz posvećen rad sa igračima i koji će ostati kao pomoć u težnji da se ostvare najveći ciljevi kojima svi zajedno težimo.

Napred ‘hrabri sokoli’, naprijed Crna Goro“, napisao je Radulović.

FSCG je sada u potrazi za sedmim selektorom, nakon što su Crnu Goru vodili Zoran Filipović, Zlatko Kranjčar, Branko Brnović, Ljubiša Tumbaković, Faruk Hadžibegić i Miodrag Radulović.