Dal Varešanović, veznjak Rizespora, gostovao je u Podcastu Dribler na YouTube kanalu Marjana Mijailovića. – Mislim da smo iznenadili sve u Turskoj, niko nije očekivao da ćemo ovako dobro krenuti. Mada, kada sam došao, odmah sam vidio da se radi o odličnom treneru koji ako nije najbolji, onda je jedan od najboljih, a i igrači koje sam zatekao su stvarno kvalitetni – započeo je Varešanović.
– Sve se desilo preko noći, bili su neki drugi planovi, nisam ni mislio da ću završiti u Turskoj. Bilo je dosta opcija što se tiče Evrope gdje sam i ja mislio da ću otići. Na kraju, ovo je bilo suđeno. Nije mi bilo teško da se naviknem, već sa 16 godina sam bio daleko od kuće, pa sam neko iskustvo imao. Ovdje sam prihvaćen na najbolji način. Ljudi te cijene, odmah ti je lakše, dobio sam priliku i iskoristio sam je – priča Varešanović za Dribler.
– Kada sam se vratio u Sarajevo, nije floskula: Stvarno, kao dijete svi su maštali o nekim evropskim klubovima, i meni je uvijek bila ogromna želja da zaigram za Sarajevo. I kada nije bio Mirza trener, išao sam na utakmice. Išao sam kao dijete i na sjever. Na kraju, drago mi je što sam se vratio iz Liverpoola, jer mislim da trebam najviše biti zahvalan Sarajevu jer sam tu počeo igrati, Sarajevo me izgradilo i kao osobu i kao igrača. Uvijek ću biti navijač Sarajeva. Ima ljudi kojima to smeta, ali to nije ni bitno. Zadnjih mojih šest mjeseci u Sarajevu je bilo teško. Krenuli smo dobro u sezonu sa Dudićem, onda je krenulo nizbrdo. Onda dolazak Mirze, sav taj neki pritisak. Na kraju smo izvukli. Bio sam presretan kad smo izborili Evropu, jer smo bili u katastrofalnoj poziciji. Na kraju taj Torpedo, na Koševu povedeš, iz prekida u 90. i nekoj zabiju gol… Razočarenje, stvarno, katastrofa. Tako je trebalo biti – opisao je Varešanović svoj boravak u Sarajevu.
– Nije bilo lako. Porodica je trpjela i prijatelji. U momentima je bilo: Da li vrijedi ovo preživljavati? Na kraju, uz pomoć porodice i par iskrenih prijatelja, sve to sam prebrodio, ali na kraju mi nikad neće biti jasno zašto je to tako. Ako si sin ili unuk nekog igrača, da je to neka otežavajuća okolnost. To je naš mentalitet koji mi nikad neće biti jasan. Žao mi je što se Muhamedu Šahinoviću sad dešava. Momak je tu najmlađi, ako se ikome treba dati podrška, treba se dati njemu. Odličan je golman, dobar golman, naš je, domaći. Treba se oko njega graditi ekipa. Da smo mu svi mi podrška, a ne to neko ubijanje u pojam. Ne znam čime sam lično ja zaslužio… Nikad ništa nisam rekao protiv nikog, ne znam jesam li zasluživao da mi se zviždi na zagrijavanju prije utakmice, da mi se zviždi protiv Sloge na svaki dodir s loptom. Moje mišljenje je da nisam zaslužio. Možda to nije pitanje za mene, već neke druge ljude, To je bilo tako prije, mislim da će tako i biti – izjavio je Dal u Podcastu Dribler.
– Imao sam veliku podršku i ljudi iz kluba, predsjednika, direktorice, suigrača. Bez njih, ne bih mogao sve to preživjeti. Ponosan sam na sebe i na ekipu koja je izborila Evropu. Period u Sarajevu me mnogo toga naučio i puno olakšao naredni dio karijere – ispričao je bivši veznjak Sarajeva.
– Transfer u Olimpiju je bio faktički gotov. Klubovi su se bili dogovorili. Sportski direktor Olimpije je bio u Sarajevu, sve je bilo dogovoreno, samo se čekao prelazni rok i da se to sve potpiše i realizuje. To je bilo prije utakmice sa Zrinjskim u Čitluku. Od te utakmice, ja mislim da sam svaku utakmicu zabio gol. Od tog momenta, klub je imao neke druge planove sa mnom, malo su porasli apetiti, na kraju je to bilo bolje za klub jer je klub više zaradio – otkrio je Dal.
– Bilo je priča i za Njemačku, i za Francusku. Bilo je nekih opcija. Duglo su se vukle priče između klubova, na kraju se nisu uspjeli dogovoriti – kaže Varešanović u Dribleru.
Cijelo gostovanje Dala u Podcastu Dribler pogledajte u video prilogu.
Najnovije
Marketing
